"Parada ponosa", zašto (da) ne?

Štampaj
24. 09. 2012. | Tanjug, B92
Tagovi: Srbija Beograd Parada LGBT Prajd B92 Tanjug 

gej.rs

 

CKS

 GLIC

Gayometer

zastava

Dok izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin poručuje da se nada održavanju "prajda" i da, kako kaže, država Srbija neće i ove godine "kapitulirati", lider JS Dragan Marković Palma kaže da će, kao i prošle godine, Parada biti otkazana zbog bezbednosnog rizika.

I sami gej aktivisti podeljeni su po tom pitanju, pa neki takođe veruju da "nije pravo vreme" i da "prajd" nije dobro organizovan.

"Završavamo sve pripreme. Dovodimo ih do kraja kako bi već 30. septembra počela 'Nedelja ponosa" ili 'Prajd vik'. Verujemo i da će šetnja zakazana za 6. oktobar, koja je samo jedan segment, biti mnogo mirnija što se tiče okolnih dešavanja nego 2010. ili 2011. godine", kaže za Tanjug član Organizacionog odbora "Parade ponosa 2012" Boban Stojanović.

Po njegovom mišljenju, Beograd i Srbija spremni su za Paradu ponosa, a "negativna klima se stišava".

Organizacioni odbor je odmah nakon inaguracije predsednika Tomislava Nikolića i konstituisanja parlamenta poslao pisma i pozive svim državnim organima za razgovor o održavanju "prajda".

"Pored niza sastanaka sa predstavnicima nezavisnih tela sastali smo se i sa predstavnicima iz kabineta predsednika Nikolića. Ono što nam predstoji u naredne dve nedelje jesu intenzivni sastanci sa predstavnicima policije kako bi sam skup 6. oktobra protekao u najboljem mogućem redu", rekao je Stojanović.

Lazar Pavlović iz Gej strejt alijanse, međutim, kaže da je zabrinut zbog načina na koji se organizuje "prajd", koji je u Srbiji "skup visokog rizika", jer ne vidi da su država i organizatori u prethodnom periodu radili zajedno na njegovoj pripremi.

"Samo nekoliko dana uoči 'prajda', ne vidimo da postoje pravi uslovi da se održi onako kako bi trebalo. Ne vidimo da je iko pripremljen na pravi način", rekao je Tanjugu Pavlović.

On smatra da je najava održavanja te manifestacije još u maju mesecu bila suvišna i da nije doprinela povećanju bezbednosti LGBT osoba u Srbiji.

Po mišljenju Pavlovića, postavlja se pitanje šta je cilj prajda pošto se - kako kaže - "zloupotrebljava sa svih strana u razne svrhe, a korist nemaju ni LGBT pokret ni LGBT osobe". "Ne možemo da se složimo i podržimo ovakav pristup 'prajdu' i način njegovog organizovanja. Ostvarivanje slobode na pravo okupljanja je bitno i važno, ali ono ne može biti jedini cilj prajda", upozorava Lazarević.

I jedini otvoreno gej političar u Srbiji, član Glavnog odbora SPS Boris Milićević dovodi u pitanje potrebu organizovanja Parade jer, kako kaže, iako "podrža gej paradu kao oblik javnog skupa na koji svi imaju pravo, u ovom trenutku to ne može da prođe bez ozbiljnijeg nasilja".

"Ovogodišnja Parada ponosa nije organizovana uopšte. Problem je što organizatori nisu uzeli u obzir politički trenutak i organizuju 'prajd' dva meseca posle izgasavanja i formiranja vlade", kaže Milićević.

On precizira da događaji sa takvim bezbedonosnim rizikom ne bi smeli da budu organizovani u trenutku kada državni organi, koji bi trebalo da se bave tim problemom, nisu još formirani: "Imali smo izbornu godinu, duge i teške pregovore o formiranju vlade, a onda se krenulo u proces formiranja vlade tako da još uvek nemamo kadrovski popunjene sve državne aparate, a traži se od države da iznese jedan događaj koji je vrlo opasan", rekao je Tanjugu Milićević.

Organizator, Boban Stojanović, ocenjuje ove kritike kao izraz demokratije, koja podrazumeva pluralizam mišljenja.

"Prihvatamo da kada nešto radimo imamo nekog oponenta ili ljude koji se ne slažu sa nekim načinom zastupanja prava neke manjinske zajednice", dodaje Stojanović.

Po njemu, bitno je što je oko 150 ljudi aktivno uključeno u organizaciju oko 30 događaja tokom "Prajd vika", a ove godine ima manje napetosti i sve je bilo lakše organizovati nego ranije. Organizaciju "Parade ponosa" podržala je i kancelarija poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

"Dajemo punu podršku organizaciji ovakve manifestacije. Samo činjenica da postoji tolika tenzija i napetost oko takvog jednog događaja je pokazatelj da ti ljudi imaju zaista određene probleme na koje žele da skrenu pažnju", rekao je Tanjugu pomoćnik poverenice za zaštitu ravnopravnosti Milovan Batak.

Ističući da ne zna da li će doći do održavanja "prajda", on je podsetio da pripadnici LGBT populacije imaju pravo na okupljanje kako bi skrenuli pažnju na svoj položaj i da zbog toga njihov fizički integritet ne može da bude ugrožen.

Batak naglašava i da je Ustavni sud presudio da je odluka o zabrani "Povorke ponosa" 2009. godine bila neustavna.

Po njegovim rečima, ta odluka možda nije bitna za prošlost - ali je bitna za budućnost, jer je Ustavni sud poručio da je zabrana takvog okupljanja neustavna i da samim tim takva manifestacija mora da se održi bez obzira na bezbenosne rizike koje niko ne negira.

Glasaj: 12345 5
Komentari (1)
  • Istinski liberal | utorak, 25. septembar 2012. 00:39
    Broj preporuka: 0
    Vrlo verovatno da gej parada nije najbolje sredstvo za borbu za unapredjenje polozaja LGBT osoba u Srbiji. Sasvim moguce i da je kontraproduktivna. Medjutim, o tome treba da odlucuju iskljucivo LGBT organizacije i aktivisti, a nikako drzava, odnosno vlast. Jedini posao ozbiljne i dobronamerne drzave, tj. rezima je da omoguci odrzavanje svih javnih skupova na otvorenom, ciji ucesnici nikoga direktno fizicki ne ugrozavaju.
    Evo malo mog licnog stava o prajdu. Nikada ne bih prisustvovao gej paradi, ne samo u Srbiji, nego bilo gde u svetu. Cak i da po mene nema apsolutno nikakvih rizika, ni negativnih posledica. Jednostavno, ne volim nikakve ulicne manifestacije. Odvikao sam se od njih. Od 90-ih nikada nisam prisustvovao ulicnim skupovima.
    I sad bih ja, vodjen svojim licnim afinitetima trebalo da kazem kako nam prajd nije potreban. E pa ne! Potreban nam je. Svako ko zeli da ga organizuje i da u njemu ucestvuje, to treba da mu bude obezbedjeno. Odlicno se osecam, kad vidim da moja drzava nikome ne uskracuje njegova elementarna ljudska prava. Volim kad vidim da imam dobronamernu i sposobnu vlast. Osecam se lose kad nije tako.

    P. S. Jedino sto me cini ponosnim vezano za paradu ponosa je kad moja drzava ulozi znacajne resurse da bi jednoj ultra-omrzenoj grupi ljudi omogucila da se okupi na otvorenom i da proseta od tacke A do tacke B. Sama gej parada je tu najmanje bitna i najmanje zasluzuje da nosi naziv PONOS. Drzava, vlast, policija, bezbednosne sluzbe i, u krajnjem, drustvo su ti koji PONOS mogu da zasluze ili ne.
Oglasi licne prirode
volontiraj

 

 

Merlinkina ispovest

Creative Commons License
GayEcho Web Portal is licensed under a
Creative Commons License 3.0 Serbia.
Powered by ChardonnayNet