Da li si normalan?

Štampaj
18. 09. 2010. | Press | Ana Mitić
Tagovi: Srbija psihologija Press 

gej.rs

 

 GLIC

lgbt ba

lgbt forum progres

Gayometer

NormalanIako svi mi u ponekim situacijama preispitujemo svoju normalnost, stručnjaci kažu da je najčešće reč o problemu pojedinca sa društvenim normama, a ne sa mentalnim stanjem

Parada ponosa, koja će se u oktobru održati na ulicama Beograda, podeliće Srbe na one koji misle da je normalno da homoseksualci mogu slobodno da prošetaju ulicama i one koji misle da je to bolesno. Upravo na primeru homoseksualnosti vidimo kako se danas, u 21. veku, različito posmatra da li je nešto normalno ili nije, a takođe, kroz vreme se menjaju kriterijumi koji to određuju.

Da li smo normalni ako ponekad histerišemo na svoje dete, napijemo se više od dva puta nedeljno, posvađamo s komšijom oko parkinga ili na internetu provodimo duže od dva sata dnevno i može li se uopšte na osnovu ovakvih i sličnih kriterijuma određivati nečija normalnost?

Naš istaknuti psihoterapeut doktor Zoran Milivojević kaže da je danas, a u poređenju s ranijim vremenom, pojam normalnosti definisan mnogo šire, pa je zbog toga i teško biti nenormalan. Ne samo da različita društva imaju sopstvene norme i poglede na normalnost, nego i isto društvo u različitim istorijskim i socio-ekonomskim periodima ima različite kriterijume. Tu postoji jedna zakonitost: što je društvo siromašnije i što se teže živi, to je norma čvršća, a i društvo je surovije prema pojedincu koji se ne pridržava pravila. A tu je negde i Srbija. Sa druge strane, današnji filozofski duh postmoderne Zapada kao glavno obeležje ima preispitivanje i destrukciju normi. Pretpostavke su: norme su izmišljene, one su pogrešne i zato ih treba odbaciti.

- Nekada se smatralo da je seksualno perverzno kada dvoje imaju seks na način koji ne može voditi oplodnji - dakle oralni i analni seks. Danas se smatra da je u seksu sve dozvoljeno, naravno ako su se za to dogovorile dve odrasle i svesne osobe. Isto je i sa mnogim drugim stvarima, kao što je na primer homoseksualnost. Pre četrdesetak godina se homoseksualna praksa smatrala krivičnim delom i za nju je postojala kazna zatvora. Nekada se i u engleskim zatvorima sprovodilo prisilno lečenje od homoseksualnosti. Danas se smatra da svaki pojedinac ima pravo na svoju polnu orijentaciju, što naravno uključuje i pravo na seks - objašnjava Milivojević.

Kako izgleda profil i život normalnog čoveka u Srbiji, u kojoj svaki četvrti građanin ima neku vrstu psihičkog poremećaja, a svaki drugi pati od depresije? Grafit iz devedesetih „Ko ovde nije poludeo, taj nije normalan" delimično daje odgovor na ovo pitanje. Milivojević kaže da smo mi društvo u kojem je nekoliko generacija doživelo snažne traume, uključujući ratove, bombardovanje, tranziciju, embargo i hiperinflaciju. Drugim rečima, višestruke nenormalne situacije. A glavna osobina ljudi je da se prilagođavaju.

- To znači da ako su uslovi dugo vremena nenormalni i ljudi, prilagođavajući im se, na neki način postaju nenormalni ili, bolje rečeno, normalni na neki novi način. Istovremeno, tu su i ubrzane evropske integracije koje zahtevaju da uredimo državu na način za koji su drugima trebale stotine godina. Pravnici, koji sada imaju šansu da prave nove zakone, upadaju u neko stanje svesti u kome ignorišu društvenu realnost pokušavajući da urade najbolje. Setimo se različitih predloga u novom zakonu o saobraćaju. I zato ako je pre bio neki raspad društvenih normi, danas je na sceni konfuzija ili paralelno postojanje različitih normi - zaključuje Milivojević.

Mnogo je onih koji se pitaju kako da ostanu normalni uprkos teškoj egzistencijalnoj situaciji. Milivojević kaže da su ljudi veoma adaptabilna bića, a teška situacija nije ni opravdanje, kao ni razlog za nečiju „nenormalnost".

- I u teškim situacijama ljudi nastavljaju da funkcionišu normalno, drže se svojih običaja, uobičajenog načina ponašanja, dakle morala. Ali, to im nije toliko važno i ne bave se normalnošću, već pukim preživljavanjem. Kao što je rekao jedan pacijent: „Ko te pita za normalnost, kada je važno preživeti" - kaže Milivojević, koji na pitanje da li i kao osoba koja se bavi psihoterapijom ponekad preispituje sebe i svoju normalnost u nekim situacijama, odgovara:

- Ne. Takva preispitivanja su bila na početku. Ali to ne znači da sam idealan. Daleko od toga, ja sam sasvim običan čovek, daleko od nekog ideala, sa nekoliko krupnih i mnoštvom manjih minusa, koji me ne čine toliko drugačijim.

Glasaj: 12345 4,71
Komentari (1)
  • Istinski liberal | subota, 18. septembar 2010. 03:16
    Broj preporuka: 4
    Zagovornik sam veoma uskog posmatranja pojma normalnosti. Normalno je samo ono sto je uobicajeno, tj. vecinski zastupljeno. Sve sto je retkost, to je i nenormalno. Za mene, pojmovi nenormalno ili devijantno nisu vrednosne odrednice, vec najobicniji matematicko-fizicki termini.

    Homoseksualnost je zato nenormalna i devijantna, jer je manjinski zastupljena, ali to ne znaci ni da je manje ili vise vredna od heteroseksualnosti, te apsolutno mora biti tretirana potpuno ravnopravno, u svakom pogledu.

    Patolosko je vec negativna vrednosna kvalifikacija. Biti homoseksualac nije nikakva patologija, osim ako je to udruzeno i sa homofobijom, kada to postaje izuzetno patolosko i opasno mentalno stanje, kako po sebe licno, a narocito po okolinu. Mislim da razlicite termine treba mnogo relaksiranije koristiti.

    Smatram da ne treba insistirati na sirenju domena normalnosti, vec na sirenju prihvatljivosti svake nenormalnosti koja nije direktno ugrozavajuca za druge ljude. Samo-ugrozavanje smatram apsolutno legitimnim.

    Licno ja sam nenormalan u mnogim aspektima i dicim se svojom unikatnoscu, jer mislim da bas nikog drugog time ne ugrozavam, a sebe licno-vrlo moguce. Normalnost je cesto i banalna i dosadna. Zato-ZIVELE NENORMALNOSTI !!!
Oglasi licne prirode
Apartmani Beograd



LGBT biblioteka
Creative Commons License
GayEcho Web Portal is licensed under a
Creative Commons License 3.0 Serbia.
Powered by ChardonnayNet