Da li je homoseksualnost stvar izbora?

Štampaj
29. 10. 2012. | b92.net
Tagovi: teorija nauka kolumna b92.net 

gej.rs

 

 GLIC

lgbt ba

lgbt forum progres

Gayometer

ok

Ako postavite ovo pitanje, možete da očekujete jedan od dva odgovora: Da. Ljudi biraju da budu gej. Prave nemoralnu odluku koju vlada treba da sankcioniše. Ili: Ne. Seksualna preferencija je biološki određena. Vlast treba da zaštiti gejeve od diskriminacije, jer je homoseksualnost nepromenjiv deo njihovog identiteta.

Ovim odgovorima nešto je zajedničko: u oba se nauka prepliće s moralom. Međutim, šta ako ni jedan od njih nije tačan?

Šta uostalom nauka kaže o seksualnoj preferenciji?

Geni

Poznato je iz studija o blizancima koji su usvajani da je seksualna preferencija genetski određena. Gejevi češće nego strejt muškarci imaju biološku gej braću, a isti slučaj je sa lezbijkama.

Jedna studija objavljena 1993. u žurnalu “Science” pokazala je da porodice u kojima su rođena dva homoseksualna deteta imaju određene genetske markere u regijama x hromozoma poznatim kao Xq28. Zbog toga su mnogi mediji objavili članke o mogućnosti postojanja “gej gena”, a pokrenute su i diskusije o etičnosti abortiranja “gej fetusa”.

Ipak, geni ne mogu u potpunosti kontrolisati ponašanje. Oni regulišu proizvodnju amino kiselina, koje kombinovanjem grade proteine. Okruženje, kao i genetika igra važnu ulogu u tome kako se razvija naše ponašanje.

Na primer, alkoholizam uništava porodice, ne samo zato što neka osoba ima genetsku sklonost ka “čašici više”, nego i zato što deca uče kako da se nose sa stresom tako što posmatraju roditelje i stariju braću i sestre u stresnim situacijama. Ako je u vašoj kulturi zabranjena konzumacija alkohola, biće teško da postanete alkoholičar, bez obzira na to kako vaše telo prerađuje alkohol.

Isto tako, vaše okruženje utiče na vaše stavove o homoseksualnosti. U nekim društvima, homoseksualnost je prihvaćena, dok je u drugim ignorisana, ali i terorisana. U pojedinim, pak, predstavlja krivično delo za koje se može platiti smrću.

Muško homoseksualno ponašanje bilo je prihvaćeno u Atini, dok danas igra važnu ulogu u nekim kulurama Nove Gvineje. Vaspitanje uglavnom određuje šta se smatra poželjnim, a šta odvratnim.

Mozak

Struktura mozga može uticati na seksualnu preferenciju. Studija objavljena 1991. u žurnalu “Science” pokazala je da se hipotalamus, žlezda koja reguliše otpuštanje polnih hormona, razlikuje kod gejeva u odnosu na strejt muškarce.

Treći intersticijalni nukleus unutrašnjeg hipotalamusa (INAH3) bio je dva puta veći kod heteroseksualaca, nego kod homoseksualaca.

Studija je kritikovana zato što je koristila moždano tkivo tokom autopsija, a verovalo se da je većina subjekata u studiji umrla od side.

Kasnija istraživanja pokazala su da HIV status nema nikakav značajan uticaj na INAH3.

PET i MRI studije sprovedene 2008. pokazale su da su moždane hemisfere simetričnije kod homoseksualaca i heteroseksualnih žena, nego što je to slučaj sa mozgovima heteroseksualnih muškaraca i lezbijki.

Ove studije takođe otkrile su da je amigdala gejeva slična onoj kakva se susreće kod strejt žena. Inače, ona ima brojne receptore za polne hormone i zadužena je za procesuiranje emocija.

Gej žene i muškarci češće su levoruki ili osoba koje se podjednako dobro služe obema rukama, nego što je to slučaj sa strejt osobama.

Praćenjem razvoja pacova otkriveno je da izloženost polnim hormonima u materici tokom kritičnog perioda u razvoju mozga može odrediti buduću seksualnu orijentaciju.

Manipulisanjem nivoom hormona tokom tog perioda, naučnici su mogli uticati na homoseksualno ponašanje pacova kasnije u životu.

To znači da mozak utiče na seksualnu preferenciju još pre rođenja. To objašnjava zašto se gej ljudi oduvek osećaju tako.

Doduše, razvoj mozga ne prestaje rođenjem.

Najviše promena događa se tokom detinjstva kada učite nove stvari. Na primer, deca koja su išla u muzičku školu, imaju drugačije delove mozga zadužene za sluh i motoriku u odnosu na ostale.

Veoma je važno istaći da se delovi mozga zaduženi za seksualnu preferenciju ne mogu menjati. Izuzetak predstavlja mozak žena i to tokom menstruacije kada može doći do promjena u hipotalamusu koje utiču na sklonost ka istom polu.

Glasaj: 12345 4,6
Komentari (1)
  • Kun | sreda, 31. oktobar 2012. 23:24
    Broj preporuka: 3
    Dobro, o čemu govori ovaj članak? Nedostaje zaključak. Šta ako kažem: dobro, _odlučio_ sam da budem gej. I šta sad? _Svojevoljno_ želim seks sa muškarcima, geni odgoj rodbina nema veze sa tim. Da li to išta menja?
Oglasi licne prirode
rentastan

Creative Commons License
GayEcho Web Portal is licensed under a
Creative Commons License 3.0 Serbia.
Powered by ChardonnayNet