Neproglašeno vanredno stanje

Štampaj
10. 09. 2012. | e-novine | Bojan Tončić
Tagovi: Srbija kolumna gej parada homofobija politički aktivizam e-novine 

gej.rs

 

 GLIC

lgbt ba

lgbt forum progres

Gayometer

huligani

Kontrolori svih institucija koje se bave bezbednošću priznali su nemoć države, njen suštinski diskriminatorski karakter i prepoznatljivu simbiozu sa nasilnim skupinama i njihovim propovednicima, godinama tetošenom „decom“ i „navijačima“ koji besomučno i neljudski nasrću na živote i imovinu građana. Priznali su, kao i prošle godine, permanentno stanje okupacije glavnog grada Srbije, postojanje tako moćnih, organizovanih i nepobedivih grupa koje u svakom trenutku mogu da ugroze ustavno uređenje, bilo koje pravo građana, funkcionisanje institucija. Otvarajući ozbiljna pitanja da li su one pod nečijom kontrolom i, ako jesu, ko njima može da manipuliše

Brutalnim, ritualnim napadom na gej mladića, u kojem su nasilnici koristili i mesarski čekić, fitički je nastavljena verbalna priprema otkazivanja beogradske Parade ponosa 2012 zastrašivanjem, koju su svojim izjavama početkom septembra započeli premijer Srbije i ministar policije Ivica Dačić i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić. Napad je bio jedan od mnogih sa prepoznatljivim modusom operandi, noćna sačekuša homoseksualaca u blizini mesta na kojima se okupljaju, u ovom slučaju park u Fruškogorskoj ulici u Beogradu koji se nalazi u neposrednoj blizini jednog gej kluba. V. M (25) pretukla su šestorica napadača, od kojih je jedan bio naoružan mesarskim čekićem; žrtvu je policija zatekla u polusvesnom stanju, a u Urgentnom centru je konstatovano da ima kontuziju glave, istegnuće vrata, naprsline na zubima donje vilice, više masnica, podliva, oguljotina po licu.

Čekić-skupina nasilnika svakako je tek jedna od mnogih u Beogradu i Srbiji, može se osnovano sumnjati i strahovati da je ovaj teški incident samo zagrevanje neformalnih, ali i registrovanih fašističkih bandi za 30. septembar, dan za koji je zakazan Prajd 2012. Širenjem atmosfere straha i nesigurnosti upućuje se nedvosmislena poruka organizatorima manifestacije, vlasti i normalnim građanima da se i ove godine može ponoviti 2010, demoliranje Beograda sa pljačkom i pucnjavom na dan tada dozvoljene Parade ponosa, žalosne i ponižavajuće karantinske šetnje komadom okupiranog grada.

Ova situacija

Prvih dana septembra predsednik i potpredsednik Vlade koji, između ostalog, upravljaju celokupnim državnim aparatom koji ima veze sa bezbednošću građana, ostvarivanje temeljnog ljudskog prava na okupljanje uslovili su bezbednosnom procenom, doslovno saopštavajući da će o njemu odlučivati policija.

“Jesam za održavanje te parade i zabranu diskriminacije, ali ovde je reč o bezbednosnim pitanjima. Ne pada mi na pamet da žrtvujemo živote tih ljudi i policajaca", izgovorio je premijer i ministar policije Dačić. Ministar Aleksandar Vučić, koji je i koordinator rada službi bezbednosti, rekao je da pitanje organizacije nije postavljano bivšim predstavnicima vlasti, te da je to i pitanje za ljude koji manifestaciju organizuju. „Posao države je da obezbedi sigurnost, a kakva će procena bezbednosne situacije biti, o tome će se odlučivati u skladu sa situacijom“, istakao je Vučić.

Priznali su, dakle, nemoć države, njen suštinski diskriminatorski karakter i prepoznatljivu simbiozu sa nasilnim skupinama i njihovim propovednicima, godinama tetošenom „decom“ i „navijačima“ koji besomučno i neljudski nasrću na živote i imovinu građana. Nagovestili su samovlasno, autoritarno odlučivanje o tome koja će prava policija štititi, odnosno za koja od njih nije poželjno rizikovati živote policajaca. Na taj su način upali u kontradiktornost i potpuno se delegitimisali za obavljanje odgovornih funkcija, pogotovu zaštite sigurnosti građana. Priznali su, kao i prošle godine, permanentno stanje okupacije glavnog grada Srbije, postojanje tako moćnih, organizovanih i nepobedivih grupa koje u svakom trenutku mogu da ugroze ustavno uređenje, bilo koje pravo građana, funkcionisanje institucija. Otvarajući ozbiljna pitanja da li su one pod nečijom kontrolom i, ako jesu, ko njima može da manipuliše. To je neproglašeno vanredno stanje.

Članice Koalicije protiv diskriminacije i Koalicije za pristup pravdi podsetile su u prošlonedeljnom saopštenju da, prema Ustavu Srbije i zakonskim propisima, organizatori odlučuju o održavanju skupa i da su policija i bezbedonosne službe dužne da osiguraju bezbednost učesnika, a ne da zabranjuju njihovo okupljanje. U zajedničkom saopštenju ove organizacije konstatovale su i to da je Beograd Prajd bio zabranjen 2009. i 2011, te da je Ustavni sud Srbije je u decembru prošle godine proglasio neustavnom zabranu iz 2009. „Ako postoje realne pretnje po bezbednost, građani moraju znati ko su pojedinci koji godinama unazad pripremaju i vrše nasilje i koje mere država preduzima prema njima. U odlukama Evropskog suda za ljudska prava više puta je istaknuto da baš u slučajevima kada su u pitanju pripadnici različitih manjinskih grupa, država ima dužnost da im osigura slobodu okupljanja, bez obzira na njihovu 'nepopularnost' ili 'bezbedonosne aspekte' njihovog okupljanja, kao i da im mora omogućiti da javno iskažu svoj identitet”, naglašeno je u saopštenju.

Baš na crveno slovo

U slučaju otkazivanja Prajda, brojne će klerofašističke skupine uknjižiti sebi pozitivno brojanje; SNP Naši je, u obraćanju predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, organizatorima pripisao kršenje Ustava, ali i nešto mnogo gore: “Organizatori parade srama javno su u medijima rekli da će ove godine parada biti održana 30. septembra, na dan pravoslavnog praznika Svete mučenice Vera, Nada, Ljubav i mati im Sofija, kao i da su zbog toga I nazvali ovogodišnju paradu 'Vera, Nada, Ljubav', što je produžetak kampanje direktnog izrugivanja pravoslavnim vernicima i mržnje na verskoj i nacionalnoj osnovi, ali i direktan nastavak teških krivičnih dela govora mržnje i diskriminacije prema srpskom narodu koja je režim Borisa Tadića zataškavao više od dve godine”, žale se Naši.

Predsednik, tvrde, ima njihove „dokaze“ o kršenju Ustava, samo treba da ih pogleda i reaguje. Inače...

Organizatorima je stiglo i ohrabrenje, zamenik pomoćnika američke državne sekretarke Filip Riker ocenio je da bi uspešno održavanje manifestacije bio uspeh i za Vladu Srbije u poštovanju ljudskih prava u Srbiji.

"U potpunosti prepoznajemo važnost Beograd Prajda i njegov značaj u unapređivanju naših zajedničkih vrednosti, prvenstveno jednakosti, ljudskog dostojanstva i tolerancije u Srbiji. U potpunosti se slažemo da bi uspešan Beograd Prajd 2012. godine bio uspeh ne samo za LGBT zajednicu već i za Vladu Srbije, a naročito za nivo poštovanja ljudskih prava u Srbiji", istakao je Riker u pismu koje su organizatori prosledili medijima.

Šta zna dete šta je čekić

Obećao je, takođe, da će se "nastaviti dugotrajno angažovanje i dijalog na najvišem nivou sa Vladom Srbije kako bi se pomoglo da se manifestacija održi na bezbedan način" i naglasio da ga „raduju planovi Ambasade SAD da se pridruži učesnicima“.

Ove godine koncept Prajda je unekoliko drugačiji, reč je o ambiciozno zamišljenoj manifestaciji koja bi trebalo da da se održi od 30. septembra do 7. oktobra, kao festival u okviru kojeg će se priređivati žurke, izložbe, projekcije filmova i čitanje poezije. Dvadesetak dana od željenog početka ovakav koncept deluje nerealno. Pre dve godine hiljadu ljudi došlo je u park Manjež iz kojeg su krenuli na karantinsku šetnju, a na ulicama Beograda bilo je šest hiljada huligana. Isti odnos, šestorica protiv jednog, zabeležen je i u nasrtaju na gej mladića u Fruškogorskoj. Takvu srazmeru u broju žrtava i nasilnika vlast samo kapitulantski, kukavički, diskriminacijski konstatuje kao stanje stvari. Očekujmo da se oglase Crkva, zabrinuta koalicija Dveri i Policijskog sindikata, medijima omiljene bitange iz vlasti i opozicije. Ne zvuči nimalo ohrabrujuće, slaba je uteha što nam nije prvi put.

Ima još nešto, ona sintagma iz vesti o napadu u Fruškogorskoj „mesarski čekić“ zvuči medijski atraktivno, ali sva je prilika da ni jednoj mesari u Beogradu ne nedostaje nikakv čekić, nego je reč o kućnom čekiću za pripremanje šnicli. Majke ih, nažalost, sve ređe koriste, ali za vaspitno zapušteno potomstvo oni očito imaju upotrebnu vrednost. Nije, dakle, komšinica zaboravila da vrati, a odgovore na pitanja gde je ta korisna stvar i šta će detetu čekić za izlazak u grad - potražite u crnoj hronici. Za ostala pitanja i odgovore možda i nije kasno. Ili ipak jeste?

Glasaj: 12345 5
Komentari (0)
Oglasi licne prirode
Merlinka 2014

Creative Commons License
GayEcho Web Portal is licensed under a
Creative Commons License 3.0 Serbia.
Powered by ChardonnayNet