• Home
  • >
  • Mudrost
  • >
  • Zašto folkerke i ine treba da se manu gej aktivizima

Zašto folkerke i ine treba da se manu gej aktivizima

Štampaj
01. 07. 2012. | Optimist | Vlada T.
Tagovi: Srbija gej aktivizam muzika kolumna Optimist 

gej.rs

 

 GLIC

lgbt ba

lgbt forum progres

Gayometer

mikrofon

Posle nekoliko godina falširanih lutanja, silikonskih otmica i estrade koja je postala više gej nego sama hipotetička gej scena, konačno se vraćamo u staru, dobru normalnost – pevačice koje su postale aktivistkinje moraće da se vrate plejbekovanju (a nikada ga ni ostavile nisu), a ozbiljan politički aktivizam bi valjda trebalo da se vrati onima kojima i pripada – plaćenim aktivistima i profesionalnim en-dži-oistima.

Postoje pošasti koje naprasno dođu, pomute redovan poredak stvari, poseju bolest, uništenje i tugu. Uzaludno je udariti na njih, a samo uz jetku nemoć i očaj posmatramo kako naš svet postaje neprijateljsko, neshvatljivo i nemoguće mesto za život. Melodrama gej egzistencije u Srbiji prethodnih decenija videla je više nego dovoljno takvih kovitlaca i mračnih vrtloga, da se činilo da je sam život pre turoban nego ružičast, da svakodnevnica ne nudi ništa više osim ćutanja, neizrečene sramote i rizične osude koja će u svom ekstremu preći u fizičko nasilje i egzistencijalni strah. Mi većinom i posle svih tih  godina osnaživanja, tvrdoglavosti i usiljene teretane (i izgled i opasan izgled!) pomalo zaziremo od tuđinske vike što odjekuje mračnijim ulicama grada, nesvesno ubrzamo korak ako se neka razvikana, testosteronom uzgonjena mlađarija iz blokova okupi i generalno ostajemo kod kuće uz televizijski program i Fejsbuk kada se igra večiti derbi ili vrši politička agitacija na ulicama i trgovima glavnoga grada. Osećanje fizičke bezbednosti lagano i sporo se stiče, ali se brzo i lako gubi. Jednog dana, mislimo da su gradske štrafte poznog proleća kojima teče bujica zgodnih, nasmejanih muškaraca, stranaca i inih i onih što izigravaju strance, samo naše i nasledno bunjište na kome nam takmaca nema i gde se svi vlažni adolescentski snovi ostvaruju. A onda je dovoljan jedan povišen glas i potmuo smeh, pogled koji prodire kroz velove odbrane, pretvaranja i glume i ogoljuje kao rendgenski zrak, nezaštićene, pribijene na stub srama, slabe i ranjive, na milosti i nemilosti nasilnika, obesne omladine i navijača iz predgrađa i sa zaraslih oboda grada, dok ih vode nemir, nepravda i zavist.

I ovo je slika žrtve. Muškarac koji leži u lokvi krvi, devojka razbijenog nosa, parovi iscepane odeće i odranih lakata, stari jednako kao i mladi, dotaknuti usijanim šiljkom bezobzirne fizičke sile, poruge i poniženja. Nekima je ova slika poznatija i gorko prisutna, kao loš ukus u ustima koji je teško isprati. Nekima, opet, ona deluje kao neprijatno podsećanje na ružan san, nešto što bi se moglo desiti, ali to nije iskustvo njihovih života, zaštićenih i na vreme sklonjenih novcem, statusom i pukom srećom.

U takvoj situaciji, žrtva i potencijalna žrtva, prokazani i neiskazani, dočekaće svaki glas, svaku odbranu u svoj prilog kao dragoceni poklon, čist ćar, kao malo sunca u ledenoj tmini. Za hiljade izolovanih dečaka i devojčica, uplašenih i otuđenih od sebe i sveta u svojoj posebnosti, začudnosti, reči podrške, utehe, prihvatanja i pomirenja sijaju kao dijamanti na jutarnjem suncu (Kristina Onazis je to primetila).

Da se razumemo, svaka dobra namera je na kraju uvek samo dobra namera. A loša namera će uvek biti katastrofalna, ma koliko puta Karleuša, Indira, Ceca-Jeca i ostale heroine silikona da cijuknu reč „gej“, pozicioniranu zgodno u rečenici sa „moja verna publika“, „kreativni“, „Luj Viton“ i ostalim asocijativnim arsenalom. Iskreno, dosta je bilo tih kolumni, tvitova, utisaka nedelje i celog baraža medijskih izlučevina koji treba da netalentovane, publiciteta gladne i razgalamljene striptizete-postale-pevačice proizvedu u prvoborke pokreta za gej prava i glas tolerancije u ekstremizovanoj Srbiji. Da li zato što dobijaju popuste u frizerskim salonima, ili se umiljavaju gej stilistima i bratiji, Jeca i njene posestrime po ljudskopravaškoj avangardnosti odjednom postaju veće zaštitnice gej prava od same poverenice za zaštitu ravnopravnosti, a agresivnost i prizemnost takvog naprasno prosvećenog ekstremizma neće poštedeti ni časne relikvije domaće scene, ako se samo setite krvoločnosti famozne JK prema nemoćnom Ćirilovu u onom tako dosadnom i zaglušujuće neartikulisanom „Utisku nedelje“.

Zato je na kraju poruka vrlo jasna. Draga Jelena (ili upisati aktuelno ime po želji), jeste da nam ovih godina nije bilo sjajno, nasrtao je ko je stigao, pljuvao je ko je hteo i sve u svemu, nismo baš nešto na omiljenosti – a i sigurnosti – u društvu dobili, ali čak i kad je tako – nemoj ti da nas braniš. Nemoj da govoriš nama u korist, niti da pričaš kako smo divni, a neshvaćeni među balkanskim bašibozukom. Nemoj da se ljutiš – i dalje će biti pedera koji će te frizirati, imitirati, oblačiti i diviti se i uvijati oko šipke u svakom tvom pokradenom singlu – ali, mi možemo i moramo obitavati u dva odvojena sveta.

Gej ljudima ne trebaju folk, ne-folk ili bilo koje druge zvezde da ih brane i podržavaju, mi to možemo sasvim lepo sami, hvala lepo. Ne pecamo se više na priče o pomodnosti, kreativnosti i najboljem drugaričenju. Mi smo drugačiji, samosvojni, a uglavnom mnogo pametniji od kompletne top liste Granda ili već onoga što sada štancuje taj toksični otpad od muzike diljem naše domovine. Aktivizam vratite aktivistima, tvitujte o svojim albumima ako ih imate  – a rado ćemo vam ostaviti falš kineske torbe sa buvljaka i ostali prigodni aksesoar.

Glasaj: 12345 2,57
Komentari (2)
  • Aleksandar | sreda, 04. jul 2012. 00:27
    Broj preporuka: 2
    Taman da postavim komentar o anonimnom kad vidim preduhtrio me Besnic. :)
    Vladimir se raspisao o osobama koje iskacu otvoreno ne bojeci se da li ce im neko napasti klince, pa zar je nisu kamenovali dok je bila u autu sa klincima, a ti Vladimire krijes prezime.
    I nemoj molim te da govoris u moje ime ili u ime kamare drugih. Svi smo razliciti i cinjenica da smo homo nas ne cini istim kao sto ni svi hetero nisu isti niti imaju iste idole. Jelena nije moj idol, jednom je cuo i rekao neka hvala, ali je rekla ono sto vecina nema jajca da kaze vec drugo vremena na ovom balkanu. A da smo u obrazovanijem drustvu onda bi ona izgledala vise kao karikatura, ali kad se malo brecnes iz svoje zasticenosti i pogledas naokolo, prosetaj po pijaci, shvatices da srbija je puna karikatura i Jelene mu dodju kao kult vodje a svi ostali pratioci.
  • besna glista | nedelja, 01. jul 2012. 23:08
    Broj preporuka: 7
    Krajnje nezahvalno, kvazi-intelektualno, arogantno, isfrustrirano istupanje potpunog anonimusa. Po toj logici, dok mi proberemo ko ce da nas brani, ko nam odgovara ideoloski, muzicki i estetski, na kraju nece niko ni ostati. Kada te neko brani, osnovno je domace vaspitanje da kazes "hvala", a ne da pljujes. Iskreno, muzicki me Karleusa uopste ne zanima, ali kao covek je pokazala da ima vise m**a i vise ljudskosti od kompletne nase "aktivisticke" scene.
Oglasi licne prirode

Čitajte novi broj Optimist magazina
 

LGBT biblioteka
Creative Commons License
GayEcho Web Portal is licensed under a
Creative Commons License 3.0 Serbia.
Powered by ChardonnayNet