LEZBEJKE I HIV

Štampaj
02. 02. 2006.

gej.rs

 

CKS

 GLIC

Gayometer

Lezbejke i HIV

Lezbejke imaju dugu istoriju nevidljivosti i hrabrosti. Lezbejke, a i druge žene koje su volele žene kroz istoriju, borile su se da očuvaju svoj integritet u isto vreme održavajući svoje veze, bez podrške društva, a često i bez podrške ujedinjene i vidljive lezbejsko/biseksualne ženske zajednice. Bile smo prekrivene velom misterije, prisiljene da se krijemo i maskiramo. 

Kad budemo otkrivene ili izaberemo da napravimo coming out, uglavnom smo izbegavane i ekskomunicirane. Sve ovo olakšalo je ogromnoj većini kulture da negira naše postojanje i naše strasti, da negira odgovornost da nas informiše i preventivno deluje kad su bolesti u našoj lezbejskoj zajednici u pitanju. 

Pošto je već poznato da je HIV transmisija od muškarca na ženu lakša nego od žene na muškarca, postavlja se pitanje transmisije od žene na ženu. Jesu li lezbejke u opasnosti od HIV-a? 

Još od prvih godina HIV epidemije bilo je dokaza da žene mogu da prenesu HIV i druge polno prenosive bolesti, uključujući herpes i hepatitis, drugim ženama. Prvi slučaj HIV transmisije od žene na ženu zabeležen je 1984. Od ukupnog broja žena zaraženih HIV virusom, a koje su prijavile seksualne odnose isključivo sa ženama, ogromna većina njih (98%), imalo je i druge faktore rizika (na primer intravenozno korišćenje droge, nezaštićeni vaginalni seks sa muškarcima sa visoko rizičnim ponašanjem, infuzija). 

U svetu je jako malo zabeleženih slučajeva transmisije od žene na ženu, ipak, s obzirom da se HIV virus nalazi u vaginalnim sokovima i menstrualnoj krvi, rizik je realan. Nažalost i posle dve decenije epidemije, ne postoje studije koje istražuju rizik HIV infekcije za žene koje imaju seksualne odnose sa drugim ženama. Što je još gore, u podacima koji se uzimaju od pacijentkinja zaraženih HIV-om, u ogromnom postotku slučajeva, ne postoji podatak da li je pacijentkinja ikada imala seksualni odnos sa drugom ženom, ili je doktor/ka nije ni pitala ili pacijentkinja nije rekla. Iz razloga aljkavih istraživanja ili jednostavno iz razloga nezainteresovanosti, Centri za kontrolu bolesti širom sveta u svoje izveštaje ne uključuju transmisiju od žene na ženu. Kao rezultat toga, mnoge lezbejke veruju da nisu u opasnosti od HIV infekcije.

Stvarni rizik transmisije sa žene na ženu, u stvari je nepoznat. Nedostatak podataka koji su mogli biti sakupljeni tokom epidemije bili su onemogućeni i početnim shvatanjem da rizik od HIV infekcije postoji kod određenih grupa ljudi, na primer, kod gej muškaraca, intravenoznih korisnika/ca droge, hemofiličara/ki. Ovakvo shvatanje sprečilo je sistem zdravstvene zaštite da definiše rizična seksualna ponašanja – ono je stavljalo naglasak na ljude, a ne na seksualno ponašanje. 

Dakle, lezbejke se smatraju za najmanje rizičnu grupu i zbog toga što je naše shvatanje ostalo ukopano u predrasudama prema određenim grupama ljudi, a ne prema rizičnim ponašanjima, te podaci nisu sistematično sakupljani. Ovo je dovelo do kruga razloga/izgovora za neuključivanje lezbejki u programe preventive. 

Grupa sa rizičnijim ponašanjem u okviru lezbejske populacije jesu mlade lezbejke i biseksualke, koje mogu ekspermentisati sa muškarcima, dok su još uvek nesigurne u svoj seksualni identitet, uključujući tu mlade gej i biseksualne muškarce koji spadaju u grupu sa najrizičnijim ponašanjem, kad je u pitanju HIV infekcija. 

Na kraju krajeva, malo je verovatno da ce jedna žena zaraziti drugu ženu HIV virusom ili nekom drugom polno prenosivom bolešću ali nije nemoguće. To da li je vaše ponašanje rizično ili ne zavisi od toga kolika je verovatnoća da telesne tečnosti vaše partnerke dođu u kontakt sa vašom krvlju.

Izvor: Say it! Women get AIDS!:HIV among Lesbians, by KATE MORROW, Ph.D. Lesbians and HIV, by DAVID SALYER

Glasaj: 12345 5
Komentari (0)
Oglasi licne prirode
volontiraj

 

 

Merlinkina ispovest

Creative Commons License
GayEcho Web Portal is licensed under a
Creative Commons License 3.0 Serbia.
Powered by ChardonnayNet