Tennesee Williams (1911-1983)

Štampaj
23. 02. 2006.
Tagovi: Tennesee Williams pisac biografija književnost 

gej.rs

 

 GLIC

lgbt ba

lgbt forum progres

Gayometer

Tennesse WilliamsTennesee Williams pisao je o homoseksualnosti samo u svojim kratkim pričama, poeziji i kasnijim dramama, ali njegova seksualnost još uvek izaziva rasprave. Kao mnogi pisci 20. veka koji su se proslavili kao umetnici i čije je pisanje često autobiografsko, njegov život je poznat isto koliko i njegova dela.

Rođen je kao Thomas Lanier William 1911. godine. Njegova majka je bila sveštenikova ćerka, a njegov otac siledžija i prodavac cipela koji je svog sina zvao „gospođica Nensi“. Bio je veoma vezan za svoju sestre Rouz, koja je odvedena u ludnicu i nad kojom je izvršena lobotomija jer je optužila svog oca za seksualno zlostavljanje.

Kao pisac i poeta koji je pisao od svojih tinejdžerskih dana, Tennessee je studirao književnost na Univerzitetu u Ajovi, koji je posle nekoliko neuspeha postao najbolji dramski pisac 40-ih i 50-ih.

Poslednjih dvadeset godina svog života pokušavao je da povrati slavu svojih ranijih komada, a gubitak samokontrole i umetničkog dara bilo je evidentan u njegovom kasnijem radu. Umro je pod vrlo čudnim okolnostima - dok se opijao slučajno je progutao poklopac bočice iz koje je gutao lekove.

Odnos prema homoseksualnosti

Njegova homoseksualnost je bila javna tajna koju nikada javno nije potvrdio niti demantovao. U njegovim delima „Memoirs“ (1975.) i „Moise and the World of Reason“ (1975.) naslućuje se da sebe smatra homoseksualcem.

Svako ko je čitao njegove priče i poeme, u kojima je Tennessee mogao da bude mnogo više iskren nego u svojim dramama za brodvejsku publiku, imao je puno dokaza o njegovoj homoseksualnosti. Njegova dela obrađuju fascinantne probleme za gej čitaoce, ali iako su homoseksualci ponekad bili spomenuti nikada se nisu pojavljivali na sceni.

U njegovim dramama koje su nastale posle pobune u Stonewallu pojavljuju se otvoreno homoseksualni likovi ali njihova jedina svrha je da dramatizuju njegova negativna osećanja u vezi sopstvene homoseksualnosti. Tokom 40-ih i 50-ih Tennessee je u svojim najboljim pričama poetski prikazao homoseksualnu čežnju, ali homoerotizam je uvek bio povezan sa smrću. Samo u njegovim lirskim radovima možemo naći pozitivno prikazivanje homoseksualne čežnje.

Ove kontradikcije nisu prezentovane da bi se osudio Tennessee jer nije imao moderni gej senzibilitet, već da bi se prikazao njegov stav kao refleksija vremena u kome je živeo. Kasnih 40-ih i ranih 50-ih, McCarty era, tokom koje je Tennessee napisao svoja najbolja dela, homoseksualnost je označena kao izdajnička i degenerativna. Njegova najbolja dela bila su izraz njegove homoseksualnosti kombinovane sa jakom neurozom koja je plovila njegovom maštom i uništavala njegov život. Današnji kritičari spore se da li je njegov rad bio obeležen „internalizovanom homofobijom“ ili je on subverzivni umetnik čiji rad se može tumačiti kroz prizmu francuskih teoretičara Rolanda Barthesa i Michael Foucaulta.

Kratke priče

Početna tačka za gej čitaoce nisu njegove drame već kratke priče, naročito „Hard Candy“ i „The Mysteries of the Joy Rio“.

Joy Rio nekadašnja raskošna opera sa redom loža iznad orkestra pretvorena je u bioskop u kome se prikazuju vesterni, masovni produkti mita o konvencionalnoj američkoj muževnosti, dok u mraku loža razne kombinacije ljudi uživaju u tajnom seksu.

Bioskop u ovoj priči nije mesto u kome se samo prikazuju konvencionalni heteroseksualni mitovi. U mračnim ćoškovima, odigrava se tajna homoseksualna drama, drama o prolaznoj radosti, starenju i ružnim ljudima koji dolaze u kontakt sa lepotom. Starac Mr. Kupper koji u džepovima drži bombone i novac da bi podmitio mladiće za seksualne usluge, umire od srčanog udara dok kleči ispred najlepšeg mladića kojeg je ikada video. Usamljeni bolesni Emil Kroger koji provodi mnoge sate pre nego što se zaljubi u Pabla Gonzalesa koji takođe boluje od iste bolesti.

U tim momentima ekstaze i obožavanja, bioskop koji to nudi postaje katedrala alternativnog religijskog koncepta Tennessee Williamsa, želja i smrt. U ovim pričama možemo videti njegove osnovne koncepte: sodomija i smrtonosna bolest, i seks kao simultana konfrontacija sa lepotom i smrću. Takođe možemo primetiti tipične seksualne objekte za Williamsa, mladi, tamnoputi, energični mladići koji su ponekad anđeli smrti, a ponekad propalice-sveci.

Priča je otvorila bioskope za realizaciju homoseksualne želje koja je u isto vreme bolest i smrt. Najrevolucionarniji aspekt ove priče je sadržan u naratoru, koji je ohrabruje aktivnosti u Joy Riou dok ih opisuje kroz oči ukočenog posmatrača – Tennessee je uvek bio svestan predrasuda svoje publike.

Dvosmisleni naslov „Hard Candy (Tvrda bombona)“ je tipičan za lukavi humor kojim je Tennesse ispunjavao patos situacija koje stvara. Sličnu razigranost možemo naći u njegovoj duhovitoj gej poemi „San Sebastiano de Sodoma“, kao i u poemi „Life Story“ koja je urnebesan prikaz pokušaja uspostavljanja komunikacije posle seksualnog odnosa. Blanche DuBois demonstrira sličnu razigranost dok flertuje sa mladim raznosačem novina u drami “Tramvaj zvani želja“ premisom „Zbog tebe mi kreće voda na usta“.

Svu svoju sumornost Tennessee Williams je prikazao u svoje dve drame „Mačka na usijanom limenom krovu“ (1955.) i „Iznenada, prošlog leta“ (1958.).

Mačka na usijanom limenom krovu

Mačka na usijanom limenom krovuU ovom komadu, Brick Pollitt i njegova žena žive u sobi u kojoj su nekada živeli Jack Straw i Peter Ochello, vlasnici plantaže koju sada vodi Big Daddy. Straw i Ochello su mrtvi, ali krevet koji su delili još uvek dominira scenom. Homoseksualna ljubav je u isto vreme mrtva i centar ovog komada.

Biseksualac, Big Daddy, koji je imao seksualnu vezu sa bivšim vlasnicima plantaže koju su mu ostavili, umire od raka. Njegov sin Brick, nekadašnja fudbalska zvezda, opija se do smrti, prateći korake svog voljenog prijatelja Skippera.

Brick je u zamci seksualnih kategorija: muškarci su za prijateljstvo, žene su za seks. Na njegovu nesreću, ove kategorije postale su nejasne za njega: njegov najbolji prijatelj oseća seksualnu privlačnost prema njemu dok njegova žena želi da njihov brak bude baziran na iskrenom prijateljstvu, a ne samo na seksu.

Brick odbija svog prijatelja i svoju ženu. Nesposoban da izdrži bilo kakvu intimnost, Brick utehu traži u piću. Brickov pravi problem je njegova nesposobnost da se suoči sa kompleksnošću svojih emocija i seksualnih želja. On ima potrebu da svoja osećanja prema Skipper vidi kao čisto prijateljska jer ga ideja da će biti etiketiran kao peder zastrašuje. Brick je opsednut šta će okolina misliti.

Centralna scena u ovom komadu pokazuje konfrontaciju oca i sina oko homoseksualnosti. Sin Brick je užasnut da njegov otac Big Daddy nije šokiran kada je homoseksualnost u pitanju, dok Big Daddy vidi Brickovo odbijanje Skippera kao duboku izdaju.

Kroz komad, Tennessee privileguje zabrinutog homoseksualca koji krije svoju seksualnost u odnosu na plodne heteroseksualce. Heteroseksualac je Gooper, Brickov nespretni brat koji je u zamci braka bez ljubavi sa grubom i plodnom Mae. Gooper i Mae vide sebe kao prave naslednike plantaže jer su uradili sve što je poželjno. Gooper je uspešni advokat i porodičan čovek. Za njega je neverovatno da će Big Daddy favorizovati pijanicu i rasipnika čiji brak je laž.

Plodnost zemlje i materice je krucijalna za budućnost plantaže, ali ta plantaža bila je delo gej para i naslediće je Brick i njegova odlučna žena Maggie.

Iznenada, prošlog leta

Iznenada, prošlog leta„Iznenada, prošlog leta“ je veoma poetičan komad, razmišljanje o želji i kanibalizma, koja kombinuje mnoge česte teme Tennessee Williamsa. Mlada žena Catherine bila je smeštena u ludnicu kojoj je pretila moguća lobotomija jer je rekla istinu o smrti njenog rođaka Sebastian Venablea. Catherine je jedna od mnogih žena u njegovim delima koje dele sudbinu njegove sestre Rouz. Catherinu je u sanatorijum u Nju Orleansu dovela Sebastianova moćna majka. Sanatorijum je pun biljki mesožderki i ispunjen je zvucima džungle. To je reprezentacija Sebastianove vizije prirode, koju je želeo da pretoči u svoju poeziju, ali je najjasnije prikazana u njegovoj smrti kada je bio iskidan na komade i pojeden od strane siromašnog meksičkog mladića čije je seksualne usluge primao.

Sebastian je sagledavao svet kao varijaciju kanibalizma, ali krajnje nasilje je zaprećeno od strane njegove majke: „Izbijte tu odvratnu priču iz njene glave“. Time je želela da zaštiti sećanje na njenog sina kao aseksualnog vizionara koji je požrtvovan poeziji čak i ako mora da uništi Catherinin um, pre nego da se suoči sa istinom da je njen sin imao homoseksualnih aktivnosti. Kako bilo, psihijatar neće odrediti lobotomiju i Catherinina istinita priča o Sebastianu imaće prednost nad njegovom poezijom.

Tramvaj zvani željaNa jednom nivou, „Iznenada, prošlog leta“ možemo videti i čitati kao Tennesseev opis veze između homoseksualnog života i umetnosti, cena koju morate platiti zbog otkrivanja homoseksualnosti. Još jednom, homoseksualac je mrtav, nikada viđen samo pominjan, kao Skipper u „Mački na usijanom limenom krovu“ i Blanchin prvi muž u „Tramvaju zvani želja“ koji se ubio kada ga je Blanche konfrontirala sa njegovom homoseksualnošću.

Samo se Baron de Charlus u „Camino Real“ (1953.) pojavljuje na sceni. Kada je 70-ih Tennesse mogao iskrenije da prikazuje homoseksualnost on je stvorio „Small Craft Warnings“ (1970.), homoseksualni umetnik koji mrzi samog sebe žali zbog bezosećajne grubosti u životima mnogih homoseksualaca.

Zaključak

„Tramvaj zvani želja“, u pojedinostima, može biti viđen i čitan kao gej komad. Teatralna transformacija, kemp i oprezno korišćenje gej slenga u ovom komadu dozvolilo je da gej publika ovaj komad čita kao komad koji je njima posvećen.

To ne znači da je Blanche bukvalno gej muškarac preobučen u ženu, već može biti čitana kao muškarac i/ili žena, gej i/ili hetero. Zbog životinjskog magnetizma i mačizma, Stenley Kowalski se takođe može čitati kroz gej prizmu. „Belle Reprieve“, skorašnja rodno izmenjena dekonstrukcija Tramvaja koju izvodi gej trupa Bloolips i lezbejska trupa Split Britches, nude urnebesnu gej interpretaciju ovog klasika.

Glasaj: 12345 5
Komentari (0)
Oglasi licne prirode
Merlinka 2014

Creative Commons License
GayEcho Web Portal is licensed under a
Creative Commons License 3.0 Serbia.
Powered by ChardonnayNet