• Home
  • >
  • Interview
  • >
  • Neophodna je dugoročna i sistemska borba protiv diskriminacije

Neophodna je dugoročna i sistemska borba protiv diskriminacije

Štampaj
05. 05. 2012. | Optimist | Predrag M. Azdejković
Tagovi: Srbija politički aktivizam gej parada diskriminacija Optimist 

gej.rs

 

 GLIC

lgbt ba

lgbt forum progres

Gayometer

Nenad Đurđević

Razgovarali smo sa direktorom Uprave za ljudska i manjinska prava Nenadom Đurđevićem koji je nedavno prisustvovao konferenciji “Zajedno protiv diskriminacije” u Budvi i “Borba protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta u Evropi” u Strazburu.

Kakvi su vaši utisci sa konferencije “Zajedno protiv diskriminacije“ koja je održana u Budvi?

NĐ: Održavanje konferencije o LGBT pravima “Zajedno protiv diskriminacije" na kojoj se diskutovalo o primeni Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope o merama za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog i isticanje važnosti borbe protiv diskriminacije po ovim osnovama je važan događaj posebno za zemlje Zapadnog Balkana, koje u ovoj oblasti, bez obzira na sve probleme i prepreke s kojima se suočavaju, treba da ostvare dodatni napredak u periodu koji je pred nama. Veoma je značajno što su na konferenciji učestvovali predstavnici država iz regiona, kandidata, potencijalnih kandidata i članica EU, kao i predstavnici Saveta Evrope i Evropske komisije, jer je efikasna borba protiv diskriminacije moguća samo ukoliko sarađujemo, razmenjujemo iskustva i primenjujemo primere dobre prakse.

Iskustva država sa sličnom tradicijom i problemima u postupanju sa ranjivim grupama i manjinama, ali i država članica Saveta Evrope i Evropske unije, koje imaju dugu demokratsku tradiciju i kulturu ljudskih prava su nam dragocena. Važno je da modele postupanja prilagođavamo realnoj situaciji u našoj zemlji. Iz tih razloga Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu podržava osnivanje Regionalne mreže za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, o čemu je, takođe, bilo reči na Konferenciji.

U Budvi je najavljeno donošenje Nacionalne strategije za borbu protiv diskriminacije, šta ona podrazumeva?

NĐ: Svesni smo važnosti i neophodnosti dugoročne i sistemske borbe protiv diskriminacije. Smatramo da usvajanje Zakona o zabrani diskriminacije i aktivnosti koje Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovodi u cilju njegove primene predstavljaju značajan napredak u borbi protiv diskriminacije u našem društvu, ali je potrebno uspostaviti i odgovarajući okvir za sprovođenje efikasne antidiskriminacione politike. Iz tog razloga smo se posvetili pripremama za izradu Nacionalne strategije za borbu protiv diskriminacije, koja bi predstavljala krovni dokument kojim bi bilo potvrđeno temeljno opredeljenje države da se sistemski bori protiv diskriminacije i unapredi položaj ranjivih grupa i manjina u društvu. Ova strategija bi predstavljala prvi strateški dokument koji bi se sveobuhvatno bavio ovim problemom i sadržao mere čije sprovođenje bi doprinelo daljem procesu demokratizacije zemlje, poštovanju i unapređenju ljudskih prava, podsticanju i razvoju tolerancije, prihvatanju različitosti i poštovanju principa ravnopravnosti, kao i prevenciji konflikata i zločina iz mržnje u društvu. Akcioni plan za primenu strategije bi definisao prioritete, neophodne aktivnosti i njihove nosioce, vremenske rokove za njihovu realizaciju i indikatore, koji bi bili objektivni i izrađeni u skladu sa realnim stanjem ljudskih i manjinskih prava u Srbiji. Naglašavam da ćemo insistirati na objektivnom sagledavanju situacije u našem društvu i da ćemo u skladu sa tim doneti Akcioni plan čija će sadržina biti primerena mogućnostima i kapacitetima organizacija i institucija koje će biti zadužene za njegovu primenu.

Vratili ste se sa konferencije u Strazburu. Kakve nam vesti donosite?

NĐ: Predstavnici Uprave za ljudska i manjinska prava su u Savetu Evrope, u Strazburu, učestvovali na konferenciji u okviru predsedavanja Ujedinjenog Kraljevstva Komitetom ministara, kao i na sastanku država partnera na projektu Saveta Evrope pod nazivom: ,,Borba protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta u Evropi“. Svrha ovog sastanka je razgovor o konkretnim aktivnostima u Republici Srbiji i razmena iskustava sa predstavnicima Albanije, Italije, Letonije, Crne Gore i Poljske, koji su naši partneri na projektu, u cilju što boljeg sprovođenja Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope o merama za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta. Predstavnici Uprave su, u skladu sa prethodnim konsultacijama sa predstavnicima LGBT udruženja, predložili neke od projektnih aktivnosti, sa kojima su se predstavnici Saveta Evrope načelno složili i istakli da je uobičajeno da prva projektna aktivnost bude organizacija inicijalne nacionalne konferencije na kojoj će biti predstavljene preporuke Komiteta ministara, kao i izveštaj Komesara za ljudska prava Tomasa Hamamberga na temu diskriminacije LGBT osoba, iz juna 2011. Na konferenciji bi učestvovali predstavnici relevatnih državnih institucija, udruženja koja se bave unapređivanjem položaja LGBT osoba, kao i nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Na konferenciji bismo pored razmatranja preporuka pokušali da definišemo niz zajedničkih aktivnosti koje bi državni organi sprovodili u saradnji sa civilnim sektorom, a pre svega sa organizacijama koje se bave zaštitom i promocijom prava osoba drugačije seksualne orijentacije.

Kada je u pitanju stanje ljudskih prava, sa kojim se to problemima Srbija suočava?

NĐ: Uprkos tome što u Srbiji postoji odgovarajući pravni okvir za zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava svesni smo da je potrebna efikasnije sprovođenje zakonskih odredbi u praksi, uključujući one koje se odnose na sprečavanje svih oblika diskriminacije kojoj su, prema Izveštaju o napretku koje je sačinila Evropska komisija, još uvek najviše izloženi Romi, žene, osobe sa invaliditetom i pripadnici LGBT populacije.

Podaci dobijeni kroz istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina građana (59%) smatra da je diskriminacija ili veoma prisutna ili prisutna u velikoj meri u našem društvu, i da je jedna petina njih lično bila suočena sa nekim oblikom diskriminacije. Od početka rada Poverenice za zaštitu ravnopravnosti više od 330 pritužbi je podneto uglavnom zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti, seksualne orijentacije, invaliditeta, političkog i sindikalnog članstva, zbog višestruke diskriminacije, kao i zbog diskriminacije po osnovu pola, starosnog doba i drugih ličnih svojstava. Svesni nerazumevanja i netolerancije našeg društva prema osobama drugačije seksualne orijentacije, u narednom periodu ćemo raditi na podizanju svesti javnosti o važnosti prihvatanja različitosti koje postoje u našem društvu. Iz tog razloga ćemo nastaviti podršku, putem javnog konkursa, najboljim inicijativama organizacija civilnog društva čiji je cilj promocija tolerancije i unapređivanje položaja najugroženijih grupa stanovništva, među kojima naročito izdvajamo decu, LGBT osobe, žene, osobe sa invaliditetom, Rome.

Svake godine imamo problem oko održavanja Parade ponosa. Da li verujete da će taj problem biti uskoro otklonjen?

NĐ: Jedan od ciljeva Uprave za ljudska i manjinska prava je da tema unapređenja položaja LGBT osoba što više bude prisutna u našem društvu pre svega kroz organizovanje različitih programa. Svesni smo da u našem društvu postoji visok stepen netolerancije i nerazumevanja prema osobama drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, koji proizilazi, između ostalog, iz nepoznavanja problema sa kojima se pripadnici LGBT populacije suočavaju svakodnevno.U saradnji sa udruženjima koja se bave zaštitom i unapređenjem prava LGBT osoba i međunarodnim organizacijama ulažemo zajedničke napore usmerene ka formulisanju odgovarajućeg pristupa čija bi primena dovela do toga da pripadnici LGBT zajednice mogu nesmetano da ostvaruju svoje pravo na slobodu okupljanja, između ostalog, putem održavanja Parade ponosa. Od izuzetne je važnosti i osnaživanje udruženja koja se bave pravima LGBT osoba, njihovo povezivanje i zajedničko i koordinirano delovanje.

LGBT organizacije pripremaju predlog zakona kojim bi se legalizovale istopolne vanbračne zajednice. Da li je vreme za takav predlog, jer nam se bliže izbori?

NĐ: U pitanju je značajna tema koja zahteva javnu raspravu i nadamo se da će u bliskoj budućnosti novi skupštinski saziv raspravljati  o ovom pitanju.

Da li postoji opasnost da se posle izbora promeni državna politika kad su u pitanju ljudska prava?

NĐ: Dobijanje statusa kandidata obavezuje našu državu da nastavi svoj rad na zaštiti i unapređivanju ljudskih i manjinskih prava, kao delu zajedničkih evropskih vrednosti iskazanih u Kopenhagenškim kriterijumima za članstvo u EU i to je put od koga se neće odstupiti. Poštovanje tih vrednosti je ipak od najvećeg značaja za naše društvo jer samo njihovom doslednom i potpunom primenom, uvažavanjem bogatstva različitosti i posebnosti, kao i negovanjem multikulturalnog dijaloga možemo izgraditi napredno društvo u kome će svaki pojedinac ostvariti svoj puni potencijal.  

Nakon što je ukinuto ministarstvo i osnovana Uprava za ljudska i manjinska prava, zanimanje javnosti za njen rad je opao. Koliko ste vi zadovoljni radom i učinkom Uprave?

NĐ: Zadovoljan sam, imajući u vidu da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava državnu upravu i lokalnu samoupravu, u okviru koga deluje Uprava za ljudska i manjinska prava, nastalo u poslednjoj godini mandata Vlade Republike Srbije. U našem radu usredsredili smo se na sledeće  priritete: promociju tolerancije i borbu protiv diskriminacije, unapređivanje položaja manjinskih i marginalizovanih grupa i obrazovanje iz oblasti ljudskih i manjinskih prava.

Osim gorepomenutih aktivnosti Uprava preduzima mere za  osnaživanje nacionalnih saveta i nastoji da podstakne međukulturni dijalog između manjinskih i većinskih zajednica, uključujući veće učešće pripadnika manjina u javnom životu Republike Srbije. Nastaviće se i bilateralna saradnja u oblasti zaštite manjinskih prava kroz redovno održavanje sednica međuvladinih mešovitih komisija za manjine, kao i realizacija usvojenih preporuka.

Težak položaj u kome se nalazi romska manjina zahteva koordinisan i sistemski pristup svih državnih institucija na formulisanju odgovarajuće politike u cilju integracije i unapređivanja njihovog položaja. Izdvajamo kao primer dobre prakse u cilju integracije Roma, meru afirmativne akcije koju sprovodimo u saradnji sa Ministarstvom prosvete i nauke i Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine za upis u srednje škole i na fakultete. Ovim putem je u školskoj 2011/2012. upisano 380 učenika i učenica romske nacionalne manjine u srednje škole i 124 studenata i studentkinja na fakultete.

Podržali smo uspostavljanje Nezavisnog nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, u julu 2011. godine. Ovu ulogu vrši Zaštitnik građana u saradnji sa pokrajinskim Ombudsmanom i organizacijama civilnog društva. Važnost ovog mehanizma je u tome što se bavi prevencijom torture i sličnog postupanja, omogućava posete svakom mestu gde se nalaze ili se mogu nalaziti lica lišena slobode.

Kao ekspert u oblasti ljudskih prava, da li imate neki savet za LGBT aktiviste?

NĐ: Veoma je važno da pronađu zajednički način na koji će dopreti do određenih ciljnih grupa, kako bi razbili predrasude i stereotipe i time podigli stepen tolerancije i poštovanja kulture ljudskih prava u našem društvu. Želim da LGBT aktivistima i aktivistkinjama poručim da je Uprava za ljudska i manjinska prava pouzdani partner koji je spreman da podrži aktivnosti u cilju unapređivanja položaja seksualnih manjina u našoj zemlji.

Glasaj: 12345 5
Komentari (1)
  • srdjan | nedelja, 06. maj 2012. 15:36
    Broj preporuka: 0
    uh, al je suvoparan intervju. definitivno nije štivo za dok lakiram nokte :)
Oglasi licne prirode
Apartmani Beograd



LGBT biblioteka
Creative Commons License
GayEcho Web Portal is licensed under a
Creative Commons License 3.0 Serbia.
Powered by ChardonnayNet