Između prihvatanja i homofobije

Štampaj
30. 06. 2012. | Deutsche Welle | Dafne Gratfol / Jakov Leon
Tagovi: Evropska Unija gej parada homofobija Deutsche welle 

gej.rs

 

 GLIC

lgbt ba

lgbt forum progres

Gayometer

gej parada

Od prve Parade ponosa, odnosno protestnog skupa Kristofer Strit Dej u SAD, prošle su 43 godine. U međuvremenu se taj dan obeležava širom sveta, ali diskriminacije i dalje ima. Čak i u liberalnijim evropskim državama…

Juris Lavrikovs ima mnogo toga da kaže. Toliko je uzbuđen da se dok govori sapliće, u pokušaju da podeli sve informacije koje ima. Kaže da se homoseksualci i danas suočavaju sa diskriminacijom u mnogim evropskim državama, uključujući i članice Evropske unije. Juris je portparol organizacije ILGA, koja se na nivou cele Evrope bavi problemima LGBT zajednice.

Kao što je opšte poznato, rasna diskriminacije je zabranjena na nivou cele EU. Ali sa diskriminacijom na osnovu seksualne orijentacije, verske pripadnosti ili neke vrste invaliditeta, to je slučaj samo prilikom zapošljavanja. Zašto bi to pravo bilo uskraćeno ako govorimo o aspektima kao što su stanovanje, kupovini robe, usluga, obrazovanje, pita se Juris Lavrikovs: „Taj predlog zakona zastao je kod Saveta Evrope, a to znači da bi sve članice morale da se sa tim saglase. Taj proces traje već godina, bez uspeha.“

Problem – saradnja na nivou EU

ILGA okuplja 360 srodnih organizacija u 44 evropske države. Svi se oni složno se bore protiv diskriminacije homoseksualaca, biseksualaca i transdžender osoba. Do sad su imali prilično dobru saradnju sa institucijama EU, kaže Juris: „Evropska unija i Savet Evrope napravili su dosta važnih koraka u domenu zaštite ljudskih prava i kada je reč o LGBT zajednici. Definitivno ima pomaka. Istovremeno, i dalje se suočavamo sa velikim izazovom, kada govorimo o saradnji na nivou EU. Jer njena moć je ograničena, pre svega u uticaju na države članice.“

Krajem juna, Nils Muiznieks komesar za ljudska prava Saveta Evrope, požalio se da članice ove organizacije nameravaju da zabrane pristup informacijama o homoseksualnosti i homofobiji. Taj veoma uznemirujući potez, tumači su kao pokušaj iz prošlosti u kojem su se organi vlasti prema homoseksualcima odnosili kao prema kriminalcima, kaže komesar za ljudska prava.

U godišnjem izveštaju organizacije ILGA za celu Evropu, koji je obuhvati 40 zemalja, navodi da nijedna država nije dostigla maksimum poena. Od mogućih 30, najviše bodova imaju Velika Britanija, Nemačka i Španija - 20. Veliki broj zemalja ima čak i negativne poene, kaže Juris Lavrikovs: „U toj takozvanoj crvenoj zoni nalazi se veliki broj evropskih zemalja, počev od Ruske federacije, Ukrajine, Moldavije, Azerbejdžana, Jermenije, Turske. Tu su još i Makedonija i Belorusija. Zabrinjavajuće diskriminacije ima i u drugim državama, ali u pomenutim posebno.“

Upravo te zemlje je Evropski parlament kritikovao, navodeći kako imaju homobične zakone. Juris navodi primer jedne veoma napredne zemlje, koja je uprkos tome transeksualce dovela u veoma nezavidan položaj: „To je Švedska, gde transdžender osobe moraju da se sterilišu, ukoliko se javno izjasne da su transeksualci. To je potpuna trauma. Dakle, i kod onih zemalja koje su učinila dosta toga protiv diskriminacije LGBT zajednice, ima propusta i problema.“

Uticaj patrijarhalnog društva

U nekim državama se problem diskriminacije homoseksualaca vremenom našao među prioritetima. Na istoku to i dalje nije slučaj. Doduše, nisu samo države istočnog bloka problematične, kaže portparol evropske ILGE. Grčka, Malta i Italija su na tom planu i dalje problematične. „Italije je recimo veoma problematična“, kaže Juris. „Ne postoji politička volja da se usvoje određeni zakoni. Većina poslanika ignoriše pokušaje da se homofobija okarakteriše kao problem koji bi se kažnjavao krivično.“

Drugi problem jeste uticaj patrijarhalnog društva, koje je odgovorno za jačanje homofobije u pojedinim delovima Evrope. Međutim, uprkos tradicionalnim društvenim strukturama, neke države ostvaruje veoma dobre rezultate u zaštiti LGBT zajednice, poput Španije i Portugala. „Kada ima političke volje, moguć je i napredak“, zaključuje Juris Lavrikovs. Pojedine države u kojima religija igra veliku ulogu takođe su načinile izvesne korake ka poboljšanju položaja LGBT zajednice. Odnosno one se više ne nalaze na putu da se spreči diskriminacije homoseksualaca, bi- i transeksualaca.“

Glasaj: 12345 5
Komentari (1)
Oglasi licne prirode
Apartmani Beograd



Merlinka 2014
Creative Commons License
GayEcho Web Portal is licensed under a
Creative Commons License 3.0 Serbia.
Powered by ChardonnayNet