• Home
  • >
  • Aktivizam
  • >
  • LGBT populacija u štampanim medijima 02/03 2010.

LGBT populacija u štampanim medijima 02/03 2010.

Štampaj
19. 04. 2010. | Labris
Tagovi: Srbija aktivizam Labris 

gej.rs

 

 GLIC

lgbt ba

lgbt forum progres

Gayometer

Novine

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, počela je 31. januara 2010. godine sa novim ciklusom praćenja dnevnih štampanih medija u Srbiji, odnosno sa analizom medijskog diskursa koji se referira na LGBTTIQ terminologiju i/ili teme.

Pressclipping na dnevnom nivou, nam obezbeđuje uvid na način na koji se, koliko, kada, i zašto - štampani mediji u Srbiji bave temom istopolno orijentisanih osoba, a Labris će i u toku ove godine nastaviti praksu izrade tromesečnih medijskih izveštaja, jer analitički, kritički i akitvistički pristup stvarnosti podrazumeva uključivanje medijske dimenzije kao jednog od ključnih elemenata u procesu formiranja mišljenja. “Danas jesmo to što jesmo, između ostalog i zato, što savremeno medijsko komuniciranje određuje koordinate naše komunikacije, a često i oblike, pa i dosege našeg razumijevanja” (Alić, 2009).

Prema medijskom monitoringu Labrisa – organizacije za lezbejska ljudska prava, u toku februara i marta u domaćim dnevnim štampanim medijima objavljeno je 200 tekstova u kojima se navodi LGBTTIQ  terminologija. Dnevni listovi koji su tokom februara i marta meseca pisali o LGBTTIQ temama su sledeći:

tabela

Rubrike u kojima su se nalazila LGBTIQ terminologija i-ili teme su:

tabela

 Dosadašnja istraživanja koja je sproveo Labris su pokazivala da se najveći broj tekstova objavljuje u okviru rubrike zabava, no aktivnosti domaćih organizacija za LGBTTIQ ljudska prava u periodu februar/mart su doprinele da se najviši procenat članaka našao u polju politike. Tokom februara, mediji su prenosili aktivnosti Koalicije protiv diskriminacije u kojoj se nalazi Labris, kao i Gej strejt alijansa u kojima su tražili da stranke podrže kandidata Liberalno demokratske partije Gorana Miletića na mestu poverenika za ravnopravnost. U štampi se našao Zahtev za smenom ministra Čiplića od strane 52 NVO organizacije u Srbiji, kao što je evidentirano i njegovo ćutanje. Predstavnici GLICa su tražili sastanak sa predsednikom Tadićem, a Gej strejt alijansa je promovisala Godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava seksualnih manjina „Nema povlačenja, nema predaje“, što su preneli svi štampani mediji. Ukupno 5 organizacija se navodi kao izvor informacija u 37 tekstova: Gej strejt alijansa 16 tekstova (43,24%), Gej lezbejsko informativni centar 8 tekstova (21,62%),  Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava 6 tekstova (16,21%), Kvirija centar  5 tekstova (13,51%), GayEcho 2 teksta (5,40%).

Vidljivosti Gej strejt alijanse doprineo je početak razgovora sa parlamentarnim strankama, kao i sastanak sa predstavnicima Srpske radikalne stranke.

Porastu procenta članaka koji su se našli u političkim rubrikama doprineo je Godišnji izveštaj Stejt Departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji, o čijem su objavljivanju izvestili svi dnevni štampani mediji.

Veliki broj tekstova 55 (27,5%) je i dalje u okviru rubrika Zabava koja je fokusirana  na estradu, privatni život, afere i skandale. Privatni život Rikija Martina i njegova objava da je gej, vest je koja je izazvala najveću pažnju domaćih i stranih medija u proteklom periodu.

Kada je reč o veličini, i dalje je najveći broj tekstova mali 45,5%, srednji 30,0% i veliki 24,5%. U odnosu na lokaciono poreklo novinski članci su domaći 51,0%, strani 47,5% i iz regiona 1,5%. I dalje je prisutan visok procenat nepotpisanih tekstova koji se bave LGBTIQ  problematikom 62,5%, dok novinarski potpis poseduje 37,5%. U proteklom periodu u odnosu na ukupni broj od 200 članaka  47,0%  vesti  ima LGBTTIQ temu/događaj kao glavnu temu, dok 53,0% barem u nekom svom delu spominju samo sporadično terminologiju koja se odnosi na istopolno orijentisanu populaciju. LGBTIQ populacija i teme se više ne spominje samo uzgred u srbijanskim medijima, koji prate i događaje iz sveta. Kao primer dobre prakse navodime tekstove koji su govorili o obavljenim  prvim venčanjima gej parova u Vašingtonu, te razmatranju Danske o mogućnosti homoseksualnih brakova i u crkvi, bez ikakvih negativnih konotacija, obzirom na otpor srbijanskog društva prema pitanju gej brakova.
Neutralna kontekstualizacija LGBTIQ tematike je i dalje dominantna u medijskom diskursu sa čak 169 tekstova, sa negativnim sadržajem je 20, dok je 11 pokazalo pozitivan tretman o ovoj temi.

Korektna terminologija koja je korišćena u procesu imenovanja LGBTTIQ populacije/tema/odnosa je: homoseksualac, gej populacija, istopolna ljubav, parovi istog pola, lezbejka, seksualno opredeljenje, gej parada, transeksualac, homoseksualne žene, lezbejska ljubav, lezbejsko domaćinstvo, transvestiti, biseksualno, homofobija. Od 200 stotine tekstova, samo tri su kao ključnu reč imale lezbejke nezavisno od ostalih predstavnika drugačije seksualne orjentacije, no, ne kao centralnu temu, već sporedni termin, što jeste indikator za manju vidljivost žena u medijskom prostoru i u okviru tretmana LGBTIQ problematike. U ovom medijskom pregledu pronađena su dva uvredljiva izraza, pederčina koji je nepotpisan autor upotrebio, te izraz peder koji se nalazi u naslovu nove knjige spisateljice Vedrane Rudan „Kad je žena kurva, kad je muškarac peder“, koja je predstavljena u  kulturnoj rubrici Blica

Podržavanje nejednakosti kroz procese medijske socijalizacije, u kojima se svakodnevnim ponavljanjem uvreženih sterotipnih i negativnih predstava o LGBTIQ populaciji, usporava i otežava stvaranje drugačijeg sveta, sveta jednakih mogućnosti. U svetlu jednakih prava i mogućnosti, važno je da LGBTIQ osobe pod jednakim uslovima osvajaju medijski prostor i da i njihova stvarnost stvarnost bude jednako važna i “vidljiva”.

Glasaj: 12345 4
  • Nenad | sreda, 05. maj 2010. 00:09
    Broj preporuka: 1
    ...izraz peder koji se nalazi u naslovu nove knjige spisateljice Vedrane Rudan „Kad je žena kurva, kad je muškarac peder“, koja je predstavljena u kulturnoj rubrici Blica..
    Postovani, to se yove umetnicka sloboda i nema nikakve veze sa govorom mrznje...bar, procitajte knjigu. Veliki pozdrav
  • srpski kapitalista | nedelja, 25. april 2010. 22:06
    Broj preporuka: 3
    ni u spaniji ne zive samo spanci, pa ne kazemo spanijanski. predsednik je ruski, ne rusijanski, iako je predsednik i tatara i cecena. sledeceg meseca su britanski izbori, a ne britanijanski, iako na njima glasaju i UK drzavljani albanskog porekla. dakle ako je spansko, rusko i britansko, onda je i srpsko.
  • besna glista | nedelja, 25. april 2010. 21:16
    Broj preporuka: 2
    @goodone
    Ostatak teksta je na srpskom. Stoga ovde mozemo govoriti ili o nepismenosti ili o mesanju dva jezika.
  • goodone | subota, 24. april 2010. 19:43
    Broj preporuka: -3
    a meni se čini da glistama i kapitalistima nije jasno da u srbiji ne žive samo srbi, pa ni mediji ne mogu biti samo srpski.
  • srpski kapitalista | sreda, 21. april 2010. 21:42
    Broj preporuka: 5
    slazem se sa glistom!! koriscenje reci "srbijanski" je najgora vrsta neojugoslovizma. imenica je srbija. pridev je srpska (za L), srpski (za G), srpsko (za B), srpska/i (za T i T), srpsk- (za I) i srpsk? (za Q)
Prikaži sve
Oglasi licne prirode
Čitajte novi broj Magazina za promociju čitanja "Bookvar"
 

 


LGBT biblioteka
Creative Commons License
GayEcho Web Portal is licensed under a
Creative Commons License 3.0 Serbia.
Powered by ChardonnayNet